osnovno u vezi pravilnog korišćenja kompjutera, laptopa, tablet računara i pametnog telefona

vreme učitavanja video datoteke

zavisi od brzine Vaše internet konekcije

kliknite na dugme, za merenje Vaše internet brzine

 

puštajte pojedinačno video klipove

.

.

Naočare sa početka dvadesetog veka

 

Naočare imaju samo most, nemaju papučice (bočne oslone) za nos

Drške su od elastičnog metala, koje se savijaju iza ušiju, pa ih čine jako stabilnim na licu 

Naočare sa kraja devetnaestog veka

 

Takozvani "cvikeri"

ZWICKER, je nemačka reč,  cviken - znači uštinuti, priklještiti

 

Naziv nije slučajan, pošto drške ne postoje, stabilan položaj naočara na licu se obezbedio pomoću papučica koje su "uštinule ili priklještile" telo okvira za nos. Odatle i naziv cvikeri ili (u duhu našeg jezika) naočare-štipaljke

Lornjon ili lornjete (lorgnette ili lorgnon)

 

Naočare koje su se pojavile u petnaestom veku

Naslednik je monokla, u osamnaestom veku su bile veoma rasprostranjene u oblastima nemačkog govornog područja.

Pojavile su se posle "makazastih naočara", tj onih koje su se rasklapale poput makaza.

U Francuskoj su izuzetno popularne u osamnaestom veku. Dodaje im se mašna i tako se kače oko vrata. Francuske dame su ih nosile kao prestižne predmete.

Monokl (monocle)

 

Jednookularne naočare, iz vremena pojave prvih tehnički urađenih pomagala za oštar vid

Lornjon (lornjete)

 

beogradskih gospoda sa početka devetnaestog veka.

Veoma praktičan (za ono vreme) jer, koštana drška, ujedno služi kao elegantna futrola, te čuva skupoceno pomagalo.

Savremene lornjete, koje možete da kupite u našoj prodavnici. Ugrađujemo bilo koju dioptriju.

eurooptic mali muzej

Sa posebno izrađenim staklima, u specijalnom okviru, moguće je dobiti univerzalne naočare za svaku vrstu korekcije, bez dijagnostike i optometrije, i bez optičara koji izrađuje iste. Zvuči neverovatno, ali jeste tako...

Ove naočare su izrađene u Velikoj Britaniji, osmišljene za potrebe trećeg sveta, gde okolnosi ne omogućavaju skoro ništa a potrebe zahtevaju brza rešenja za veliki broj populacije.

Suština je u tome da sistem posebnih dioptrijskih stakala horizontalnim smicanjem menja svoju morfologiju i sa tim u vezi jeste sposobno da se preobrazi od sabirnog sočiva u  rasipno.

 

Detaljnije o ovom pronalasku www.eyejuster.com

stakla u nultoj poziciji ne prelamaju a oko izoštrava normalno

nedostatak oštrine na daljinu je izazvano fokusiranjem iza retine

sklizavanjem stakala na "plus jačinu" postiže se fokusiranje na retinu

kratkovidost je izazvana fokusiranjem slike ispred retine

sklizavanjem stakala na "minus jačinu" postiže se fokusiranje na retinu

Nakon pametnih naočara, Google se upustio u vode razvijanja pametnih sočiva (piše Svet Kompjutera).

Mikročip ugrađen u sočivo moći će da očitava nivo šećera u krvi, ali to je samo prvi stepen razvoja koji je već doveo do prvog funkcionalnog prototipa.

Dalji razvoj predviđa mogućnost promene fokusa sočiva, pa će korisnici moći da upotrebljavaju isti par sočiva za različite namene.

Izgleda da je samo pitanje vremena kada će ova sočiva dobiti podršku za sve funkcije koje već postoje i koje se tek razvijaju za Google Glass naočare.

 

(http://money.cnn.com/2014/01/17/technology/innovation/google-contacts/index.html)

Pojmovi i objašnjenja u ovom odeljku, kao i tekstovi na preusmerene web stranice (UPOZORENJE), ne daju savete i služe za objašnjenje nekih od  naziva i izraza koji su često koriste u ovoj struci.

Tekstovi nisu medicinskog ili naučnog karaktera.

Ne sprovodite lečenje bez konsultacije lekara.

 

KOMPJUTER i VID

Tokom rada za kompjuterom ljudsko oko dvostruko manje trepće, pa se oči ne vlaže i brže umaraju.
Američki naučnici ponudili su formulu "tri puta 20", koja može da poboljša vid. Dovoljno je da svakih 20 minuta skrenete pogled sa kompjutera, trepćete 20 sekundi, i potom 20 sekundi gledate   u predmet udaljen nekoliko metara, piše Dejli mejl.

Dugo gledanje u ekran može da degradira vid. Stvar jeste u tome što se oko stalno fokusira na istu razdaljinu (razdaljina do ekrana) što dovodi do atrofiranja očnih mišića. Zbog toga se preporučuju povremene pauze prilikom rada, (ako to uslovi rada omogućavaju). Još gore ako dugo gledate u mali ekran telefona.

 

PLAVI FILTAR

21. vek nam je nametnuo mnoštvo novih tehnologija, koje angažuju naš vid mnogo više nego do sada.
Noćna rasveta, LED sialice, LED i LCD monitori prednjače u emisiji hladne bele svetlosti (plavičaste svetlosti).
Stručne institucije navode da ovakva svetlost može da dovede do degeneracije vidnih ćelija oka.
Da bi se ta prekomerna hladno plava svetlost filtrirala i uspostavio prirodan balans svetlosnog spektra, koriste se dioptijska stakla sa plavim filterom.
Ta stakla mogu biti bez dioptrije, ili u Vašoj dioptriji.

 

 

3D TELEVIZIJA I VID

Pojavom tv aparata sa mogućnošću prikaza 3D slike, pre upotrebe neophodno je znati:

     * Prilikom gledanja 3D sadržaja, na svakih sat vremena pravite pauze u trajanju 5-15 minuta. Dugotrajno gledanje 3D sadržaja može izazvati glavobolju, vrtoglavicu, umor ili naprezanje očiju.

     * Gledanje 3D sadržaja nije preporučeno za osobe koje pate od stereoskopskog slepila ili stereoskopske anomalije.

     * Ukoliko bolujete od strabizma (razrokosti), ambliopije (slabog vida) ili astigmatizma, možda ćete imati problema da detektujete dubinu i možda ćete se lako zamarati usled dvostrukih slika.

     * Ukoliko se Vaš vid na desno i levo oko razlikuje, korigujte ga pre gledanja 3D sadržaja.

     * Udaljenost od ekrana treba da bude minimalno dve dužine diagonale ekrana (optimum 3,5 dužine dijagonale).

     * Gledanje 3D sadržaja je zabranjeno deci mlađoj od 6 godina. Deca mlađa od 10 godina mogu da ishitreno reaguju i previše se uzbude jer se njihov vid još razvija (na primer, mogu pokušati da dodirnu ekran ili skoče u njega). Deca imaju veći binokularni disparitet 3D sadržaja od odraslih, jer je razmak između njihovih očju manji nego kod odraslih. Stoga će oni imati utisak veće stereoskopske dubine nego odrasli za istu 3D sliku.

 

 

HMC - (hard & multi coat)

hard- tvrdo

muli coat - višestruki premaz

Zaštitni sloj koji se postavlja preko dioptrijskih stakala, da bi se postigla bolja zaštita od mehaničkih oštećenja i imalo više korisnih filtracija na dioptrijskaom staklu. vidi pamflet.

 

FOTO GRAY - foto osetljiva stakla

odomaćen naziv kod nas za dioptrijska stakla koja imaju sposobnost auto zatmnjivanja. To su stakla koja u sebi imaju deliće, koji reaguju sa prirodnom svetlošću. Ukoliko je intenzitet svetla viši ili se duže eksponiraju - stakla su tamnija. Postoje foto siva i foto braon stakla.

 

BIFOCAL - dve žiže, dva fokusa

dioptrijska stakla za naočare sa dva fokusa (tj. dve različite dioptrije u jednom staklu). Sa ovakvim staklima je moguće da se pokrije oštar vid za daljinu i blizinu u jednim naočarima. Oštrina za srednju razdaljinu /kompjuter/ ne postoji. U njima je vidljiv segment u donjem delu stakla, koji nosi dioptriju za blizinu (čitanje).

 

PROGRESIV ili MULTIFOCAL - više /bezbroj/ fokusa

dioptrijska stakla sa više fokusa (tj. više različtih dioptrija u jednom staklu). Sa ovakvim staklima je moguće obezbediti oštar vid za daljinu, srednju razdaljinu i blizinu. U estetskom smislu su najlepša, jer se segment za blizinu ne vidi. Stakla izgledaju kao monofokalna (sa jednom dioptrijom). U tehničkom smislu su odlična, jer objedinjuju, bar, troje naočara u jedne.vidi pamflet.

 

TRIFOCAL - tri žiže, tri fokusa

dioptrijska stakla sa tri različite dioptrije u jednom staklu. Pokrivaju dioptriju za daljinu, za srednju distancu i blizinu. Segment za srednju distancu i blizinu je vidljiv.

 

CILINDRIČNA STAKLA - posebna dioptrijska stakla

dioptrijska stakla koja regulišu oštrinu vida za osobe koje imaju astigmatizam. Ova stakla izgledaju isto kao ona koja nisu cilindrična.

 

ASTIGMATIZAM - anomalija oka

anomalija koja je posledica nepravilnog oblika rožnjače (kornealni), ili posledica oblika prirodnog sočiva (lentalni).

 

MIOPIA - kratkovidost

nedostatak oštrog vida na daljinu; rešava se minus korekcijama.

 

HIPERMETROPIA - dalekovidost

nedostatak oštrog vida na daljinu i blizinu; rešava se plus korekcijama.

 

PRESBIOPIA - staračka dalekovidost

pojava kod svih osoba u zrelim tridesetim ili ranim četrdesetim godinama života. Nedostatak oštrog vida na blizinu. Rešava se jednostavnim naočarima za blizinu.

 

GLAUKOM (sindrom)

je naziv za grupu bolesti koja vodi ka oštećenju očnog živca i vodeći je uzrok slepila. Glaukom nije bolest već sindrom, odnosno skup sledećih simptoma: povišenog očnog pritiska, udubljenje papile očnog živca i oštećenje vidnog polja. Dugotrajno povišen očni pritisak dovodi do druga dva simptoma.

 

UV ZRAČENJE Ultraljubičasto zračenje (skraćeno UV prema eng. -{ultraviolet}-) obuhvata elektromagnetno zračenje sa talasnim dužinama manjim od vidljivog zračenja, ali većim od onih koje imaju meki X-zraci. Deli se na blisko (380-200 nm, NUV), daleko ili vakuumsko (200-10 nm, skraćenica FUV ili VUV) i ekstremno (1-31 nm, skraćenica EUV ili XUV) ultraljubičasto zračenje.

Kada se ispituje njegovo delovanje na ljudsko zdravlje i okolinu, ultraljubičasto zračenje se obično deli na UVA (400-315 nm) ili dugotalasno, UVB (315-280 nm) ili srednjetalasno i UVC (<-280 nm) ili kratkotalasno (germicidno).

Dobre sunčane naočare imaju UVA i UVB zaštitu.

Dioptrijske naočare bez boje mogu (po želji) da imaju UVA i UVB zaštitu, baš kao i sunčane naočare.

 

KONTAKTNO SOČIVO  je sredstvo pomoću kojeg se koriguje nedovoljno oštar vid. Postoje tvrda, polutvrda (gas propusna ili silikonska), i meka sočiva. Koju vrstu sočiva neko treba da koristi, uslovljeno je potrebom, a ne nečijom željom. Meka sočiva mogu da budu kozmetska (najčešće koriguju izgled),  menjaju prirodnu boju oka. Kontaktna sočiva se posle određenog dnevnog ciklusa odlažu. Neophodno ih je posle svakog ciklusa očistiti. vidi vikipediju.

 

 

PLAVE OČI u stvari nisu plave. Ukoliko imate plave ili zelene oči one zapravo nisu te boje. Njihova boja je strukturalna, što je rezultat poprilično zanimljive fizike, tvrdi doktor Paul Vam Slembruk.
Kako je Slembruk objasnio, obojeni deo oka se sastoji iz dva dela, epitela u pozadini i prednje strome. Epitel je izgrađen od samo dva sloja ćelija koje sadrže crno-braon pigmante, a, nasuprot njima, stroma je izgrađena od bezbojnih kolagenih vlakana. Ponekad se u stromi nalazi veća količina tamnog pigmenta melanina, a ponekad ga uopšte nema.
Upravo količina melanina utiče na to koje boje su nam oči.
Na primer, braon oči imaju veću koncentraciju melanina u stromama koje apsorbuju najveću količinu svetlosti koja prođe kroz kolagene naslage dajući oko tamnu boju.
Zelena oči imaju manju količinu melanina pa manje svetlosti apsorbuju. To znači da se deo svetlosti ne apsorbuje već pomoću takozvanog "tindalovog efekta" reflektuje i stvara plavu boju. Kobinacija apsorbovane braon i neapsorbovane plave svetlosti daju oko zelenu boju.
Najfascinantnije su plave oči koje sadrže veoma malo melanina pa se gotovo sva svetlost koja uđe u oko reflektuje nazad u atmosferu kao rezultat "tindalovog efekta".
Najzanimljivija stvar je da plave oči ustvari i nemaju ustaljenu boju, već ona zavisi od količine dostupne svetlosti u trenutku kada pogledate tu osobu.

 

GLAVOBOLJE - zbog pijačnih naočara (POLITIKA online))

 

info ©